Današnja osnovna škola je počela da se gradi 1965. Već školske godine 1966-1967 počela je nastva u sedam učionica. 70-ih godina je izgrađeno centralno grejanje, ali i zgradu su proširivali. Dodali su još jednu učionicu i radionicu i fiskulturnu salu.

    Osnovna Škola Bratstvo-Jedinstvo se sastoji iz dva objekta - bajšanski sa 2000 kvadratnih metara i panonijski deo sa 700 kvadratnih metara. U panonskom delu postoje četiri razreda.

    Bajšanski deo danas se sastoji od osam učionica, jedne radionice i fiskulturne sale.

    Nastava se odvija na mađarskom i na srpskom jeziku. Pre podne pohađaju školu đaci viših razreda. Postoje osam odeljenja - četiri mađarska i četiri srpska. Nastava počinje u sedam sati i traje do trinaest časova. Posle podne pohađaju nastavu đaci nižih razreda. Oni su od trinaest do osamnaest časova u zgradi škole. Tu postoje šest odeljenje, četiri na mađarskom i dva na srpskom. (Prvi i treći, zatim drugi i četvrti razredi su zajedno). Mađarska odeljenja se obeležavaju sa "A", a srpska sa "B". Đaci imaju mogućnost, da van nastave uče slovački i engleski jezik.

     Biblioteka škole radi od 12 do 13.30. Biblioteka nema posebnu prostoriju, nego se nalazi u okviru zbornice.

     Škola poseduje moderne kompjutere.

     Škola ima 31 radnika, od toga 23 nastavnika i učitelja, 13 poseduje fakultetsku diplomu. Direktor škole je Preradović Radivoj. Škola ima pedagoga, sekretaricu, pet čisačica, i jednog ložača.

     Upisivanje u školu vrši sekretarica, potrebna dokumenta su izvod iz matične knjige rođenih, potvrda o sposobnosti pohađanja škole od psihologa i izjava od roditelja, na kom jeziku želi da pohađa školu.

     U 2000/2001 godini škola je imala 320 učenika.

    Obdanište se nalazi pored osnovne škole. Radi se u dve grupe. Do pet godina su u jednoj grupi, a druga grupa se sastoji od dece od šest godina. Obe grupe su mešovite, jer jedna vaspitačica radi sa svom decom. 2002-2003 školske godine je bilo 58 dece u obdaništu. U većoj grupi je bilo 30 (23 Mađara i 7 Srba), 28 u manjoj grupi. Oni su u obdaništu od 7 do 12 sati.

    Vaspitači putuju iz Topole. Sa većom grupom rad obavlja Sabo Erika (Szabó Erika), a sa manjom grupom Puhalak Eva (Puhalák Éva).   

    Obdanište pripada topolskoj Bambi to je predškolska ustanova, direktor ustanove je Černek Magdolna (Csernek Magdolna). Pomoćno osoblje obdanište dobija od bajšanske osnovne škole.

    Obdanište organizuje priredbe: obeleževaju nedelju dece, čekaju Deda Mraza, posotji priredba za babe i za dede - Sunčana jesen. Slavi se 8. mart i kraj godine u obdaništu. Pored ovih priredbi se slavi i Uskrs.

   Muzička škola pripada Topolskoj Muzičkoj Školi (istureno odeljenje). Upisana deca mogu naučiti svirati klavir i  na harmonici. Nastava se odvija 6 godina. Učenici koji su počeli treći razred osnovne škole se mogu upisati u muzičku školu. Učenici posebno uče svirati na instrumentu, a i posebno uče solfeđo. U šestom razredu uče još i teoriju.

    U 2002 godini škola je imala 12 učenika koji su učili klavir, i 6 koji su učili svirati na harmonici. Na klviru nastavu izvode Dioši Arabela (Diósi Arabella) i Stantić Đeri Eržebet (Gyõri Erzsébet). Svirati na harmonici uči  Diósi Arabella. Učenici polažu ispit u maju. Komisija dolazi iz Topole. Direktor muzičke škole je Diósi Rózsa.

    Prvi pokušaji nastave su bili u okviru crkava. Prva pismena potvrda potiče iz 1755. godine, tada se organizovala prva srpska škola. 1772. godine škola je imala 12 učenika (8 dečaka i 4 devojčice). Osnovni predmeti su bili pisanje, čitanje, čitanje biblije i pevanje. Učitelja su odredili stavoništvo i sveštenici. Plata im je bila 16 forinti od stanovništva 6 forinti od vlasnika zemlje i osam forinti od crkve. Ukupno 30 forint. Pored toga 18 jedinica pšenice su dobili. 1818. godine trebalo je graditi novu učionicu. 

    1764 godine u Bajši se otvorila i slovačka škola.

    Prvi učitelj te škole je i Namestovski Jožef (Námesztovszky József). Rođen 1729. godine na teritoriji severne Mađarske (danas Slovačka), u opštini  Trenčin (Trencse) ili Arva (Árva). 1756. godine je došao u Topolu. Bio je plemićkog porekla. Od 1765. beležnik u opštini. Bio je obrazovan čovek i odlično je svirao orgulje. Od 1767. godine postaje učitelj u Bajši. Ovdašnje stanovništvo ga je prihvatilo, mada je bio katolik, možda zbog toga što je dobro govorio slovački. Predpostavlja se da mu je to bio maternji jezik. Nije se nastanio u Bajši, za putovanje je dobio posebnu naknadu. U ovo vreme je to uobičajeno, jer je manjak učitelja na čitavoj teritoriji. Obavljao je i funkcije sveštenika i kantora u katoličkoj crkvi. 1770. godine je osnovao osnovnu školu i Malom Iđošu. Umro je u Malom Iđošu 8 oktobra 1775. godine. Direktni potomci Námesztovszky Józsefa su današnje porodice Námesztovszki.  

    U našem mestu 1774. godine je otvorena prva katolička škola. U to vreme kantori su obavljali dužnost učitelja. U selu prvi katolički učitelj i kantor je bio Silađi Janoš (Szilágyi János) od 1774. do 1816. godine. Iza njega sledi Verbai Ištvan (Verbai István), od 1832 godine Varga Đerđ (Varga György), od 1840. godine Ileš Pal (Illés Pál). 1855. godine  iz Mohača stiže u naše selo Silvaši Karolj (Szilvásy Károly) učitelj i  njegov sin Silvaši Laslo (Szilvásy László). Silvaši Laslo je hteo da sledi oca, ali tome ga je sprečila rana smrt, umro je od tuberkoloze.

    Najznačajniji učitelj našeg sela je bio učitelj Čizmar Mihalj (Csizmár Mihály). Od 1892. do 1897. godine učitelj, a do 1925. kantor i učitelj. Umro je u 58. godini. Dugo godina ga spomenju kao najboljeg učitelja sela. Svojim ličnim primerom i karakterom stekao je duboko poštovanje stanovništva.

    Iza njega sledi Šeterlajn Ferenc (Setterlein (Sellei) Ferenc), on je nestao za vreme drugog svetskog rata.

    Posle drugog svetskog rata učitelj i kantor su dve posebne struke.

    "Velika" katolička škola prestala je da postoji 1960 godine u okviru crkve i zgradu su srušili. Ova škola je bila je u Zelenoj ulici. Na ovo mesto su građene sada kuće Nađ Bele i Lacković Karolja.